Likvidacioni ostatak predstavlja preostalu imovinu i sredstva nakon što su isplaćene sve obaveze i dugovanja prilikom likvidacije neke firme ili organizacije. Ova imovina obuhvata novac, nekretnine, opremu, potraživanja, zalihe robe ili bilo šta što se može prodati ili pretvoriti u novčana sredstva.
Šta je likvidacija firme?
Likvidacija firme je postupak zatvaranja i prestanka poslovanja pravnog subjekta. Ovo važi za društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), akcionarska društva, preduzetnici, udruženja i slično. Ovaj proces može biti dobrovoljan. Npr. kada vlasnici ili uprava sami odluče da zatvore firmu. Proces može biti i prinudan, kada to nalažu zakonske ili finansijske okolnosti (npr. dugovi, neprofitabilnost).
Likvidacija firme obično obuhvata sledeće korake:
- Donošenje odluke: Vlasnici ili uprava firme donose odluku o likvidaciji na osnovu internih ili spoljnih faktora koji utiču na poslovanje (npr. gubici, nedostatak likvidnih sredstava).
- Imenovanje likvidacionog upravnika: U većini slučajeva, postavlja se likvidacioni upravnik koji će voditi proces likvidacije, prodaje imovine i namirenja poverilaca.
- Registrovanje odluke o likvidaciji: Odluka o likvidaciji se registruje kod nadležnih institucija, kao što je Agencija za privredne registre (APR).
- Obaveštavanje poverilaca: Svi poverioci firme se obaveštavaju o postupku likvidacije kako bi podneli svoje zahteve za namirenje dugovanja.
- Prodaja imovine: Imovina firme se prodaje kako bi se namirila dugovanja. Ovaj proces obuhvata prodaju pokretne i nepokretne imovine, zaliha, opreme i slično.
- Namirenje poverilaca: Prihod od prodaje imovine se koristi za namirenje poverilaca. Kreće se od osnovnih dugovanja kao što su porezi i doprinosi, pa do drugih poverilaca kao što su dobavljači i kreditori.
- Likvidacija računa i završni izveštaj: Nakon namirenja svih obaveza, svi računi firme se zatvaraju, a likvidacioni upravnik podnosi završni izveštaj nadležnim institucijama.
Likvidacija firme je kompleksan proces koji zahteva pažljivo planiranje i sprovođenje kako bi se obezbedilo pravilno namirenje poverilaca i zakonito zatvaranje poslovanja.
Likvidacioni ostatak – osnove
Likvidacioni ostatak firme predstavlja sve ono što ostane od imovine firme nakon što su namirene sve obaveze društva u procesu likvidacije. To uključuje sva sredstva, resurse, i vrednosti koje nisu bili neophodni za namirenje dugova i troškova koji su bili deo likvidacije. Kada se proces likvidacije završi i svi poverioci budu namireni, preostali deo imovine se naziva likvidacionim ostatkom.
Koliko je bitan likvidacioni ostatak?
Likvidacioni ostatak je od velike važnosti jer predstavlja potencijalnu vrednost koja može biti vraćena vlasnicima ili akcionarima firme, odnosno članovima društva sa ograničenom odgovornošću. Način raspodele likvidacionog ostatka obično je regulisan zakonskim propisima i osnivačkim aktom društva. Može biti i predmet dogovora ili jednoglasne odluke skupštine.
U većini slučajeva, raspodela likvidacionog ostatka vrši se proporcionalno udelima vlasnika u društvu. To znači da će vlasnici dobiti deo likvidacionog ostatka prema procentualnom udelu koji imaju u firmi. Međutim, osnivačkim aktom ili jednoglasnom odlukom skupštine može se odrediti drugačiji način raspodele. Na primer, moguće je da se svi preostali resursi dodele jednom suvlasniku. Ovo je moguće ukoliko postoji dogovor, ili da se raspodela obavi na drugi način koji nije direktno vezan za procentualne udele vlasnika.
U poslovnom kontekstu, likvidacioni ostatak je bitan jer može uticati na procenu vrednosti firme prilikom likvidacije. Utiče i na distribuciju preostale imovine među akcionarima ili vlasnicima. Takođe, može biti deo analize rizika prilikom investiranja u kompanije koje su u procesu likvidacije.
Pozivitan ili negativan likvidacioni ostatak
Likvidacioni ostatak može biti pozitivan ili negativan. Pozitivan likvidacioni ostatak znači da je preostala imovina nakon isplate svih obaveza veća od ukupnih dugovanja. Ovo može biti povoljno za vlasnike ili akcionare firme jer mogu ostvariti dodatne prihode. S druge strane, negativan likvidacioni ostatak znači da su dugovanja veća od imovine, što može rezultirati gubicima za vlasnike ili akcionare.
Porez na likvidacioni ostatak?
Kada je likvidacioni ostatak viši od vrednosti uloženog kapitala, postoji poreska obaveza u vidu poreza na prihod od kapitala. Ova obaveza proizilazi iz člana 61. Zakona o porezu na dohodak građana. Stopa poreza na prihode od kapitala iznosi 15%.
Ukoliko nakon završetka likvidacije ostane više vrednosti nego što je bila vrednost uloženog kapitala, razlika se smatra prihodom od kapitala i podleže oporezivanju. Poreska stopa koja se primenjuje na ovaj prihod je 15%. Obračun i plaćanje poreza na prihode od kapitala obavlja se u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana.